Home Zanimljivosti
O vinskoj kulturi

Vino je bilo i ostalo cenjeno piće mnogih civilizacija. Ono predstavlja najkultivisanije sredstvo za uživanje i svojevrsni kulturni i civilizacijski izazov.

Na žalost, u našoj zemlji malo se vodi računa o širenju vinske kulture, kao delu opšte kulture jednog naroda. Širenje vinske kulture veoma je značajno za civilizovano i produhovljeno uživanje u vinu. U cilju širenja vinske kulture posebno se razmatraju način čuvanja i serviranja vina, slaganje vina i hrane i zdravstveni aspekt vina.

OVinskojKulturi

Nakon izvesnog vremena odležavanja vina u tankovima ili buradima koje zavisi od tipa vina koje se želi dobiti, vino se flašira a fine fizičke i hemijske karakteristike se nastavljaju polako razvijati u boci.

Opširnije...
 
Degustiranje vina

U slučaju serviranja izuzetno starih, arhivskih vina neophodno je izvršiti dekantiranje vina jer u toku dugog odležavanja vina u bocama moguće je formiranje taloga od bojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline i slično. Zbog toga je neophodno odvojiti bistro vino od taloga. Dekantiranje tj odvajanje bistrog vina od taloga je delikatna operacija gde se vino veoma polako sipa u posudu za dekantiranje vodeći računa da talog ostane na dnu boce. Da bi se talog mogao vizuelno posmatrati u vinu, obično se dekantiranje vrši pomoću sveće koja se postavlja u neposrednoj blizini grla boce tako da konobar može da gleda bistrinu vina i sve dok ide bistro vino dekantiranje se nastavlja. U momentu pojave mutnoće dekantiranje se prekida. U toku dekantiranja vrši se aeracija vina tako da dolazi do odstranjivanja težih mirisa koji su se stvorili u toku dužeg odležavanja vina u bocama.

Opširnije...
 
Zdravstveni aspekt konzumiranja vina

Vino je vrlo kompleksno piće koje u svom sastavu ima preko 600 hemijskih jedinjenja koja su odnedavno detektovana i kvantifikovana. Većina od ovih komponenata u vinu se nalazi u vrlo malim količinama, ali ima važnu ulogu u ukusu, mirisu i aromi vina. Vrednost vina sa higijenske i hranljive tačke gledišta vekovima je interesovala ljude pa je vino definisano na različite načine. Za jedne je to alkoholno piće, za druge hrana i lek. Tumačenje da vino nije hrana jer ne sadrži dovoljno esencijalnih masnih kiselina, vitamina, proteina nije ubedljivo jer ni šećer ni ulje ni druge namirnice takođe ne sadrže ove važne elemente neophodne ljudskom organizmu. Najveći problem primicanja vina hrani je sadržaj alkohola (etanol).

Stara latinska izreka kaže: \"Si bene commemini, sunt quinque causae bibensi: hospitis adventus, praesens sitis atque futura, et vini bonitas, et quaelibet altera causa\". (Ako se dobro sećam, ima pet razloga da se pije: dolazak gosta, sadašnja i buduća žeđ, dobro vino i bilo šta drugo.)

Opširnije...
 
Zagonetka zvana etiketa

Ulazite u supermarket. Praznik je, hteli biste sa svojim najbližim da podelite trenutke radosti. Vino, to je ono što tražite. Stajete ispred police sa vinom i vaša prvobitna euforija polako postaje nerešiva muka. Koje vino odabrati od stotine ponuđenih?

Hteli bi da probate nešto novo, okrećete se ali bezuspešno tražite nekoga ko bi Vam dao savet. Hvatate se za najlepšu etiketu, a pritom je i cena pristupačna. Mislite da ste rešili problem, ali je Vaš dobro isplanirani ugođaj pokvario ukus vina koje ste juče kupili u supermarketu. Mirite se sa situacijom, ali već postavljate sebi pitanje.  Kako sledeći put ne napraviti istu grešku?

Opširnije...
 
Zanimljivosti o vinu - deo I

Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa.

Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.


Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600.


U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne sme progutati.


Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulju, i njima su zatvarali boce.


Mehurići u šampanjcu su, kod prvih proizvođača, smatrani za veoma nepoželjan defekt koji treba izbegavati.

Opširnije...
 
Zanimljivosti o vinu - deo II

Pod vinogradima u svetu ima oko 8 miliona hektara, i grožđe među svim voćem ima primat u tome. Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa.

U svetu postoji oko 400 vrsta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je samo oko 5% celog drveta hrasta.


Da penušavo vino ne bi penilo van čaše pri sipanju: sipajte prvo malu količinu (koja će se brzo umiriti), a ostatak sipajte u tu količinu - tada neće peniti.

Staro vino se nikad neće ukiseliti i postati sirće. Ono se pokvari oksidacijom.

Opširnije...
 
Grožđe i Vino

VINO
Pod vinom se podrazumeva proizvod dobijen potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom šire od svežeg grozđa vinskih sorti vinove loze. Sorta vinove loze ima pored zrelosti i drugih svojstava ploda,odlučujući uticaj na kvalitet vina. Postoji samo jedna vrsta vinove loze koja se koristi za pravljenje vina(vitis vinifera).Međutim, danas u svetu postoji nekih 10 000 podvrsta grožđa.One su rezultat prirodne selekcije uz ogroman uticaj generacija uzgajivača grožđa.
Opširnije...
 
Mala škola proizvodnje vina


PRIJEM GROŽĐA
U vinskom podrumu »Vršačkih Vinograda« AD postoje 4 prijemna mesta koji omogućavaju odvojeni prijem grožđa različitih sorti, odvojeni prijem grožđa po boji, kao i posebu preradu grožđa jače zahvaćenog sivom plesni. Grožđe se doprema traktorskim prikolicama do kolske vage gde se vrši merenje mase grožđa i količina šećera. Istovar grožđa u prijemne bezene obavlja se izdizanjem karoserije (kipovanjem) ili ručno, vilama. Prijemni bazeni su izrađeni od betona kosih strana koje su izolovane staklenim pločicama. Izolacija može da se postigne i premazom epoksidne smole ili tankom košuljicom od plemenitog čelika. Pločice u bazenu od oštećenja štiti guma koja je postavljena radi amortizovanja udara u toku istovara. Na dnu bazena nalazi se beskrajni vijak (Arhimedov vijak) koji transportuje grožđe do muljače.
Opširnije...